Za nekoga bi bila blago, a za naše vlasti Neretva je samo još jedna reka koja je (pro)data investitoru da na njoj gradi hidrocentralu. Da su radovi na HE Ulog u toku, ovih dana potvrđuju stanovnici desetinama kilometara nizvodno, u Glavatičevu, kroz koje teče mutna Neretva.
“Razbistriće se ona, oporaviće se delimično i živi svet u njoj, ali do kada? Sigurno je da građani ne žele hidrocentrale”, kaže za “Direkt” Emin Hebibović, predsednik Mesne zajednice Glavatičevo.
Umesto zeleno-plave vode, Neretva je ovih dana mutna. Razlog su radovi na HE Ulog u opštini Kalinovik čiji je investitor EFT Vuka Hamovića. Zabrinutost stanovnika oko Neretve, koja je za njih više od reke, raste.
“Oko 100 hiljada ljudi živi na ovom području prvenstveno zbog Neretve. Ogorčeni su u Konjicu, Jablanici, Mostaru što se ovakve stvari rade. Imam utisak da su se u RS i Federaciji BiH dogovorili- vi se ne mešajte u naše, mi se nećemo mešati u vaše, a radi se o reci svih nas”, kaže Omer Faladžić iz Mostara. Objašnjava da ceo projekat prati netransparentnost u kojoj je vlast, u ovom slučaju Vlada RS, uprkos protivljenju stanovnika i ekoloških aktivista, prvenstvo dala privatnom investitoru Vuku Hamoviću i njegovoj firmi EFT.
U Konjicu, koji će najviše i osetiti uticaj HE Ulog na Neretvu, javna rasprava nije ni održana.
Zbog ovog projekta, ili njemu u korist, svojevremeno su menjane i odredbe Zakona o zaštiti životne sredine RS, pisali su mediji.
Projekat napreduje, a raste i zabrinutost građana pred čijim očima se dešava ovo savijanje države pred privatnim interesom.
Koncesija koja je prvobitno data EFT-u na 30, prolongirana je na 50 godina. A odužili su se i radovi na izgradnji HE Ulog. Možda zbog toga što su na samom početku uzeli dva života. Naime, zbog obrušavanja kamenja, dva radnika “Prijedorputeva” su 2013. godine poginula.
To što se radi o trusnom području je još jedan razlog za zabrinutost građana.
“Svi znamo šta se desilo u Libiji. Još pre rata su rađena geološka istraživanja i ona su pokazala da ovo područje nije sigurno za izgradnju brane. Ne bih sebi dao pravo da prognoziram, ali imamo pravo da strahujemo da bi, ukoliko bi došlo do pucanja brane, sve nizvodno bilo zbrisano. O tome niko ne želi ni da razgovara”, kaže naš sagovornik Omer Faladžić.
Poverenje ne uliva ni izvođač- kineska kompanija Sinohydro koja je zbog davanja mita i nezakonitog poslovanja bila na crnoj listi Svetske banke.
Investitor ne haje za primedbe, radovi teku, a prema podacima na sajtu EFT-a HE Ulog će biti snage 35 MW. Vrednost investicije je 70 miliona evra. I dalje na sajtu stoji da se očekuje da sa komercijalnim radom počne ove godine.
Inače, mediji su pisali i da je koncesija, koju je Vlada RS EFT-u dodelila 2009. godine, dobijena bez ijedne dozvole.
Predsednik MZ Glavatičevo kaže da sada tvrde da imaju kompletnu dokumentaciju i da su svi uslovi zadovoljeni, ali da njima ništa od toga nije predočeno.
U međuvremenu su i ekološke organizacije podnele žalbu protiv BiH Sekretarijatu Bernske konvencije o zaštiti evropskih divljih životinja i prirodnih staništa pri Veću Evrope. Tvrde da je gradnjom hidrocentrale Neretva postala najugroženija reka u ovom delu Evrope.
“Moramo učiniti sve da odbranimo pravo naroda na reku. Da Neretva teče kud je oduvek tekla. Ukoliko joj promene tok, siguran sam da će se iseliti mnogi ljudi. Generacije koje dolaze će nas pitati šta smo to dozvolili”, kaže Omer Faladžić za “Direkt” i apeluje na sve da se uključe.
Jer, iskustvo pokazuje da reke ovde nisu bezbedne ako investitori bace oko na njih.