Od svih hercegovačkih oština, najneizvesnija izborna trka će verovatno biti u Gacku. Glavna borba se vodi oko mesta načelnika. Nakon dve decenije, Milana Radmilovića bi mogao da zameni Ognjen Milinković. Sve opcije su otvorene i kada je u pitanju odnos snaga u Skupštini. Obe strane su u kampanji koristile, tačnije, zloupotrebile resurse koji su im bili na raspolaganju. Ali kao da su građani navikli na to. U finišu su se i jedni i drugi pohvalili da imaju podršku iz Crne Gore.
Kada su pre četiri godine glasovi prebrojani, ispostavilo se da je tesnom većinom, sa sto glasova više, Milan Radmilović pobedio Maksima Skoka, kandidata opozicije. SDS je, iako tek sa 65-glasova više od SNSD-a, svog najvećeg oponenta,uspeo da sklopi većinu u Skupštini. Uprkos najavama opozicionog bloka da će promeniti odnos u SO Gacko i opozvati načelnika, to se za četiri godine nije desilo.
Ove godine je moguće da do promene i dođe. Stoga su, mada je kampanja zbog pandemije vođena u izmenjenim uslovima, obe strane upregle sve resurse da animiraju i pridobiju glasače za svoju opciju.
SDS je, sa pozicije lokalne vlasti, zapošljavao, obećavao da će u naredne četiri godine biti vredniji nego u prethodnih 2o i da će preobraziti Gacko. Dvorana i vodovod nisu završeni, ali, rekli su, završićemo to, časna reč. Jedan od aduta je i Rodoljub Drašković koji je obećao da će ulagati samo pod uslovom da ova vlast ostane nepromenjena. Tu je i grupa navijača kojima je dato da muralima tužni grad naprave i sumornim, a koja je u finišu kampanje auto-kolonom kroz grad obeležila svoju teritoriju. A u svom kabinetu, Radmilović je danas ugostio kolegu Mijuška Bajagića iz Plužina.
Sa druge strane, SNSD je iz sve snage koristio podršku svojih funkcionera. Od Tegeltije preko Košarca, do Dodika u dva navrata, nizali su se ministri koji su kao papagaji ponavljali da će usmeriti pare građana samo ako vlast osvoji SNSD. U protivnom, po ustaljenoj praksi, noga ni jednog funkcionera neće kročiti u Gacko do naredne izborne kampanje. A pare koje uplaćuju će otići nekim drugim građanima i poslušnijim opštinama. Kako bi dobili poene, na brzinu je presvučen asfalt preko puta ka Crnoj Gori. Sve je predstavljeno kao rezultat napora Ognjena Milinkovića, kandidata za načelnika koji, realno, sa tim nije imao ništa. Ipak, nije bio gadljiv da zasluge, bar medijski, pripiše sebi. Obišao je poneku školu, porodicu i klub da se slika i donira kompjutere ili opremu. Danas su pokazali i pismo iz Nikšića i Plužina da snage Andrije Mandića navijaju za njih.
I dok su Radmilovićeve slabosti izbivanje sa posla, kladionica i, shodno tome, loši rezultati rada, dotle je najveća Milinkovićeva “Ahilova peta” tim koji stoji iza njega i koji bi, opšte je mišljenje, umesto Milinkovića upravljao opštinom.
Uostalom, Gacko je specifično i po tome što oba bloka imaju vlast. SDS sa koalicionim partnerima upravlja opštinskim budžetom od 1o miliona, a SNSD, opet, sa svojim partnerima, raspolaže sa 1oo miliona prihoda RiTE Gacko.
I rezultat borbe za mesta u skupštini bi mogao biti izjednačen, što će dići cenu malim strankama. Kakav je trenutno odnos snaga, može se desiti da od 19 mesta SDS i SNSD osvoje po 6 mandata, pa bi od snage koalicionih partnera zavisilo i ko bi formirao skupštinsku većinu.
PDP će, kao i do sada, verovatno imati dva odbornika. Na toliko optimistično računa i DNS. Oni su, oslanjajući se na netransparentne resurse, bili u uzletu do “slučaja Nešić”. Iako su ostali uz SNSD, potencijalni birači su sada pokolebani koliko će oni moći da ispune obećanja, prvenstveno kada je zapošljavanje u pitanju. Jedno skupštinsko mesto će verovatno imati i SPS, a u najboljem slučaju i Radikali koji u Gacku okupljaju i bivše Mihajličine i Šešeljeve snage.
Iako su male šanse, u Skupštini bi se mogao naći i odbornik SDA i Naše Hercegovine, pokreta koji je bio najoriginalniji u predizbornoj kampanji. Pitanje je samo koliko je glasača koji od “velikih” nisu “rezervisani” nekom uslugom ili obećanjem.
Uoči predizborne tišine možemo reći da se i po kampanji vidi gde se kao društvo nalazimo. A ono je istrošeno, bez nade i entuzijazma i, što je takođe važno, radnih navika.
Do nedelje, kada se otvore birališta, iz medija i sa društvenih mreža, kampanja prelazi u “tihi režim”. Sigurno je da se zbog ovako zaoštrene situacije koristiti svaki trenutak da se ono malo nepredeljenih birača “privoli jednom carstvu”.
