Godinama je u planini Bjelasnici, na području Šumskog gazdinstva “Botin” Nevesinje, bespravna seča šume prolazila bez adekvatne reakcije nadležnih. Rezultat je gola seča u tri odela iz kojih, rezignirano konstatuju poznavaoci, u narednih sto godina skoro da neće biti drveta da se poseče.
Selo Lukovice u opštini Gacko je smešteno na obroncima Bjelasnice. Meštanima ovog, ali i nekoliko susednih sela je, stoga, ogrev nadohvat ruke. Mada je šuma državna, šumari su znali da progledaju kroz prste.
“Da su brali drva samo za sebe, mogli su, da ih niko i ne dira, sto godina da se greju. Ali, situacija je izmakla kontroli kada je jedna grupa počela praktično organizovano da seče i prodaje drva. Godinama je trajala, mogu slobodno da kažem, gola seča, a da adekvatne reakcije nadležnih nije bilo”, priča je sagovornika koji se nisu osećali bezbedno da imenom i prezimenom stanu iza svojih reči.
Mala velika šteta
To i ne čudi jer se pomenuta grupa šumokradica toliko osilila da je u nekoliko navrata novopostavljeni šumar policiji prijavljivao pretnje.
Kakva je situacija na ovom podruju pokušali smo sa se raspitamo u Šumskoj upravi u Gacku, u ispostavi Šumskog gazdinstva “Botin” Nevesinje. Oni su, naime, odgovorni za gazdovanje Bjelasnicom. Uputili su nas da odgovore potražimo u centrali – JP Šume RS koji su ovlašćeni da daju informacije. U kratkom dopisu iz ovog preduzeća su rekli da se radi o niževrednoj šumi kao i da je u sezoni nabavke ogreva pojačan nadzor na ovom području.
“Evidentirana je bespravna seča u izdanačkim šumama, odnosno bespravna seča niževrednih drvnih sortimenata (ogrevno drvo). U letnjim mesecima, odnosno, sezoni snabdevanja ogrevnog drveta, intenzivirane su bespravne seče. Iz tog razloga pojačan je nadzor od strane čuvarske službe na tom lokalitetu, kao i na lokalnim putevima koji bi mogli da se koriste za prevoz bespravno posečenih sortimenata”, stoji u odgovoru koji nam je dostavljen iz JP Šume RS.
Imajući na umu dubiozu od preko 40 miliona maraka u kojoj su trenutno Šume, šteta u Bjelasnici jeste napravljena u izdanačkoj šumi na, kako kažu, “niževrednim drvnim sortimentima”. Ali, ako uzmemo da je samo u ovoj godini, od aprila do oktobra, na pomenutoj lokaciji posečeno preko 400 kubika ogrevnog drveta, što je na tržištu preko 20 hiljada maraka, šteta nanesena preduzeću je za poslenjih pet godina, koliko se procenjuje da intenzivno traje krađa šume, prelazi sto hiljada.
Ipak, to je sitnica u odnosu na stvarnu štetu koja je načinjena na ovom području.
Šumokradce su, kažu naši izvori, izvlačili samo najkvalitetnija stabla. Iza sebe su ostavili jedan potpuni šumski nered, kubike druge klase i granje, ukratko, na stotine kubika drveta koje sada truli i tako predstavlja potencijalnu opasnost za razvoj šumskih bolesti.
Nemerljiva je šteta nanesena i životinskom svetu jer je divljač onemogućena da se kreće svojim staništem.
Ali je zato kretanje šumokradica bilo nesmetano. Upućeni tvrde da je većina tog drveta prošla kroz Gacko i, dalje, magistralom prema Bileći. Policija je, pritom, retko zaustavljala da proveri poreklo sortimenata i prateću dokumentacju.
Iz PU Trebinje smo dobili odgovor da su tokom ove godine evidentirali tri krađe ogrevnog drveta i oduzeli nešto više od 30 kubika.
“Takođe, evidentiran je jedan slučaj transporta ogrevnog drveta u količini manjoj od 5m3 , što su rečili radnici Šumskog gazdinstva Botin pokretanjem prekršajnog naloga”, stoji u odgovoru iz PU Trebinje.
Dodaju da je u proteklih 1o meseci evidentirano 6 lica kao počinilaca ovog krivičnog dela za koje je zaprećena novčana ili kazna zatvora od tri do u najgorem slučaju, 10 godina.
Za sve će biti krivi samo šumari
Nezameranje je možda osnovni razlog zašto nadležni nisu čuvali šumu, što je posao za koji su zaduženi i plaćeni.
“Nekoliko meštana Lukovica, uglavnom su sve rođaci, godinama su krali šumu bez ikakvih sankcija. Sirovi i skloni konfliktima, sa njima je teško razgovarati argumentima. Zato su se svi povlačili i izbegavali konfrontaciju sa njima. Mada je državna, oni šumu posmatraju kao svoje vlasništvo, a ovde niko ne želi da se zamera, najlakše je ignorisati i čutati o svemu”, objašnjava nam jedan sagovornik svoja iskustva.
Smatra da je šumar tu nemoćan jer izostaje adekvatna reakcija nadležnih.
Iz JP Šume RS ističu da o preduzetim aktivnostima i merama postoje zapisnici komisija koje ”su izvršile uvid u stanje na terenu, a u kojima su sadržani podaci o lokacijama gde je evidentirana bespravna seča, procene veličine štete, vrstama drvnih sortimenata”.
U odgovoru za “Direkt” nisu naveli kolika je ta procenjena ukupna šteta Kontaktirali smo i republičkog inspektora za lovstvo i šumarstvo Zorana Okiljevića koji nam je potvrdio da je obišao teren, sačinio izveštaj i dostavio nadležnim službama. O svojim nalazima nije hteo da govori za javnost istakavši za to nema ovlašćenje.
Iz JP Šume su rekli u da su podneli prijavu za “lice za koje je utvrđen identitet kao i za NN lica za koja šumar nije mogao da utvrdi identitet. Takođe, protiv čuvara šuma pokrenut je postupak za utvrđivanje odgovornosti, odnosno da li je bilo propusta u radu”, stoji u odgovoru. Dodaju da je na tom području raspoređen drugi šumar do končanja postupka.
Iz Tužilaštva u Trebinju još nemamo potvrdu da je formiran predmet i podignuta optužnica iako smo pitanja poslali krajem decembra, ali će, nezvanično smo saznali, predmeta biti i da se pominje 1600 stabala koja su bespravno posečena.
Ukratko, za stotine kubika koji su bespravno posečeni proteklih pet ili više godina, za neprocenjivu štetu načinjenu na ovom području, kako trenutno stvarti stoje, disciplinski će odgovarati samo šumari. Uprkos tome što su za intenzivnu krađu znali svi- od meštana, zaposlenih u ŠG “Botin”, pa do policije.
S obzirom da se dubioza JP Šume RS meri desetinama miliona, šteta od stotinu ili više hiljada zaista i izgleda neznatno. Ali mnogo govori o tome kome smo poverili nacionalno blago na čuvanje. Šuma u Bjelasnici je eklatantan primer koji, nažalost, nije usamljen.
