O javnom trošku, dakle našem ruhu i kruhu, a u svojstvu predsednice, Željka Cvijanović je danas posetila vrtić u Gacku. Juče u Han Pijesku, danas u Hercegovini, tek, svaki dan je povod za bar dve-tri vesti u medijima. Jasno je da se iza predsednice krije buduća kandidatkinja za izbore. A njoj treba pažnja.
Povod je 50 hiljada našeg novca, od miliona odvojenih za predsednika RS, a koje je Cvijanovićeva odlučila da usmeri na dogradnju još dve prostorije na obektu koji postoji već tri i po decenije.
Iako je to manje od trećine utrošenog novca, dovoljno je da se slika sa najmlađima i zabeleži pozitivan kliping u medijima i kod biračkog tela.
Nekada su se gradili objekti bez pompe, kao prirodan sled stvari i odgovor na potrebe, a danas se na velika zvona otvaraju dogradnje, kotlarnice, semafori i nadstrešnice za kontejnere.
Vrtić u Gacku je, sećaju se meštani, izgrađen tako što su se tokom 80-tih direktor RiTE Gacko i predsednik opštine sastali, konstatovali da je tom mestu potreban vrtić, napravljen je projekat, izgrađen objekat i ustanova je počela da radi.
Danas smo u situaciju da nam je veliko i doziđivanje dve prostorije, pa sposobnošću i uspehom smatramo to što su našim novcem uspeli bilo šta, jer nam je postalo normalno da ga proćerdaju.
Doduše, kad bi stavili na papir koliko nas je koštala svaka poseta predsednice, od goriva preko dnevnica i reprezentacije, za kratko vreme bi se nabralo tih 50 hiljada zbog kojih aplaudiramo.
Javnost, koja od toga nema nikakve koristi, je uredno izveštena jer su ekipe javnog servisa sa republičkog i lokalnog nivoa pomno pratile posetu.
Načelnik Gacka je tom prilikom rekao da su, “hvala bogu imali u Gacku problem pre”, ali je sad on, intervencijom predsednice, rešen.
Ipak, kako stvari stoje, vrtić će za koju godinu, zahvaljujući beloj kugi, biti komotan. U prošloj godini je rođeno samo 58 beba što je polovina od broja u protekloj deceniji i sigurno istorijski minimum do sada. Demografska slika bi bila i sumornija kada bi joj se dodao broj umrlih.
No, ti podaci i prognoze za budućnost ne brinu mnogo kandidate u kampanji. Oni su fokusirani na ovo što trenutno može da se osvoji i zavede. Ako nema novih radnih mesta, objekata i pogona, radiće sa onim što im je na raspolaganju- pokolji, spomenici i žrtve.
Toga, nažalost, imamo za bezbroj kampanja.
