Selo Sopilja u opštini Nevesinje je možda i svetski rekorder po broju intervencija policije. Izlazila je 500 puta i odustala. U središtu je problem između komšija- povratnika Luke Čuljka i Janka i Nade Matković- ostarelih meštana koje, tvrde, Čuljak godinama maltretira naočigled institucija.
“Jula 26. u 19:30 smo sedeli ispred kuće, Luka nas je psovao, rekao da će nas pobiti, popaliti i da će otrovati vodu. Prijavio sam policiji, ali oni nisu dolazili. Sutradan su nas zvali da damo izjavu u policijsku stanicu”, govori Janko i čita iz notesa beleške. Naime, godinama zapisuje satnicu i reči pretnji i uvreda koje im upućuje prvi komšija, u nadi da će to ubediti policiju, sud ili bilo koga u ovoj državi od koje dvoje nemoćnih staraca traže pomoć i zaštitu.
Napad se ponovio i 1. avgusta kada ga je Luka zasuo kamenicama. Opet su zvali policiju, ali nisu dolazili. Zvali su ih da daju izjavu.
“Policija kaže da neće da dolazi. A, kad on nazove, policija dođe. Kažu da nije ovde, ali je svaki dan kod ovaca. Kada je Slavenko Lučić (bivši komandir PS Nevesinje prim. aut.) pokušao da reši problem, odmah su ga skinuli. Nema dana da nas ne uznemirava”, govori Janko i pokazuje šta je sve zabeležio u svojevrsnom dnevniku uvreda.
“Vekovne puteve je zatvorio, sve su mu to dozvolili. Svi znaju šta se ovde dešava. I policija i opština i svi su upleteni u to. Luka stalno ponavlja da može šta hoće jer ima Lakete (bivšeg i sadašnjeg načelnika PU Trebinje) uz sebe. Ja to ne znam, ali vidim šta radi i kako se ponaša i jasno mi je da nečiju zaštitu ima”, govori Janko.
Za policiju Nevesinja nevidljiv
Luka Čuljak je glavni razlog zbog koga je Sopilja napustio Veljko Kovačević. Nakon godina sukoba, nedaća i napada, sa porodicom, već narušenog zdravlja, preselio se u Srbiju. Ipak, osećaj da Čuljak pobeđuje i dalje ga frustrira. Uprkos tome što je pre godinu dana Osnovni sud u Trebinju doneo presudio da, na ime pretrpljenih fizičkih bolova, stresa i povrede ugleda, Čuljak Kovačeviću plati 2.000 maraka, od obeštećenja nema ništa. Naime, Kovačević je tužio Čuljka za fizički napad i povrede, Čuljak je sve negirao, a sud presudio da se Čuljkov iskaz ne uvaži jer je u suprotnosti sa činjeničnim stanjem i naložio da se Kovačević obepšteti. Ukratko, sud je zaključio da Čuljak nije govorio istinu.
Ipak, presuda će ostati mrtvo slovo na papiru jer policja Nevesinja Luku Čuljka ne može da pronađe. U dopisu sudu krajem maja ove godine su naveli da su “utvrdili da navedeno lice ne prolazi evidencije u PS Nevesinje”. Onda je sud tražio od Velimira Kovačevića da dostavi tačnu adresu “izvršenika Luke Čuljka”. Ukoliko ga Kovačević ne locira u roku od 15. dana, izvršni postupak će se obustaviti!
“S obzirom da je utvrđeno da izvršenik ne stanuje na adresi Sopilja bb, Nevesinje, a što je u svo dopisu potvrdila PS Nevesinje, to je sud pozvao tužioca izvršenja da u ostavljenom roku dostavite tražene podatke, u suprotnom izvršni postupak će se obustaviti shodno čl. 63.3 Zakona o izvršnom postupku”, stoji u zaključku Osnovnog suda u Trebinju.
Pozivao se Kovačević na svedoke, na poštare i inkasante, ali ništa nije vredelo. Policija ga ne nalazi u dokumentima, a da gleda ispred sebe, to joj izgleda teško. Jer, da su samo podigli pogled, videli bi ono što i građani. Videli bi Luku kako opušteno ćaska preko puta policijske stanice, jer tu svakodnevno pomaže u radovima oko samostana i crkve.
Iako im ne prolazi kroz evidenciju, u odgovoru koji nam je dostavljen iz PU Trebinje se pominje lice inicijala L. Č.
Navode da su tokom jula i avgusta imali četiri prijave iz Sopilja. Najpre je Janko Matković prijavio Luku Čuljka da ga vređa, a potom je Čuljak prijavio da mu je Janko prosuo belu masu po livadi sa namerom da mu otruje ovce. Policija je, u tom slučaju, dostavila zahtev za pokretanje prekršajnog postupla protiv Čuljka zbog vređanja.
Sutradan je Velimir Kovačević prijavio da mu nedostaju mreže, ali ga policijski službenici nisu zatekli jer je otputovao za Srbiju.
Avgusta 1. je Nada Matković vređala Čuljka, pokrenut je zahtev za prekršaj, da bi 8. avgusta sin Luke Čuljka prijavio da mu Janko prosipa belu masu po livadi kuda pasu njegove ovce. Policijski službenici su izašli na lice mesta, ali su I Janko i Nada rekli da nisu izlazili iz kuće.
“Dva puta sam imao operaciju očiju u godini dana, niti dobro vidim, niti ja mogu da idem po livadama i to je svakome ko dođe ovde jasno. Ipak, policija izlazi na teren kad ih on pozove, a neće da dođe kad zovemo mi, nego ovako bolestan moram da idem u stanicu. Čak su me iz opštine pritiskali da mu damo 3 metra od bašte, iza zida koji je podigao. Vidim ja da su svi digli ruke i čekaju da pomremo”, bespomoćno zaključuje Janko.
