Debi Ognjena Milinkovića na čelu Gacka je bio fijasko. Sa dugog spiska obećanja, kojim je u kampanji pridobio podršku većine stanovnika Gacka, nije ostvario skoro ništa.
GACKO – Opština Gacko je, poput nesigurnog tinejdžera bez radnih navika i u lošem društvu, propustivši da iskoristi potencijale, utonula u letargiju i predala se propadanju. Ognjen Milinković svoj četvorogodišnji mandat završava bez mnogo rezultata što ne iznenađuje budući da ruka kojom je držano kormilo nije bila sigurna niti samo njegova. Sa spiska kojim je 2020. krenuo u kampanju ostvareno je jako malo.
Za razliku od većine kandidata koji svoj program baziraju na tek nekoliko ciljeva, Ognjen Milinković je u kampanju krenuo sa čitavom listom odlučan, kako je više puta apostrofirao, da od Gacka napravi mali švajcarski grad.
Lepi snovi
U izjavi za portal Direkt je uoči izbora rekao da je prioritet infrastruktura- prvenstveno vodosnabdevanje, kanalizacija i putevi.
Najavio je sređivanje poslovne zone i otvaranje novih realnih radnih mesta. Istakao da će rešavati status svih građana Gacka, posebno omladine i penzionera i naglasio da će raditi na povratku studenata kojima će obezbediti da nakon završene škole nastave kvalitetan život u Gacku. U tom smislu je i najavio izgradnju zgrade za mlade bračne parove u kojoj će kvadrat biti krajnje povoljan kako bi na početku zajedničkog života mladi rešili svoje stambeno pitanje.
Tada je rekao da će biti načelnih svih građana Gacka, a da će se budžet trošiti transparentno.
Ukratko, njegova vizija je bila da Gacko za četiri godine bude “mali sređen švajcarski gradić otvoren za sve ljude dobre volje, otvoren za saradnju sa državnim institucijama i sve ljude koji žele da dođu, investiraju i žive u Gacku”.
Obeshrabrujuća stvarnosti
Četiri godine kasnije se i bez popisa jasno vidi da se u Gacku smanjuje broj stanovnika. Broj osnovaca i srednjoškolaca je pao ispod hiljadu, studenti se ne vraćaju čak ni tokom raspusta budući da većina njih letnju pauzu između dva ispitna roka koristi da sezonski rade, mahom u Srbiji i Hrvatskoj.
Osim popločanog trga u centru grada, jedino poboljšanje se primećuje u vodosnabdevanju. Iako je iza nas dugo, vrelo i sušno leto, restrikcije su bile zanemarljive u odnosu na decenijska iskustva, posebno meštana sela, koji ponekad do prvih jesenjih kiša uglavnom nisu imali vodu. Milinkovićeva vlast se okrenula rekonstrukciji postojeće vodovodne mreže. Cilj je bio da se gubici smanje, što se pokazalo efikasnim. Inače, ova lokalna vlast je nasledila projekat dogradnje vodovodnog sistema kojim je prethodna garnitura nameravala da trajno reši pitanje vodosnabdevanja. Iako su mediji u to vreme ukazivali da je rešenje ishitreno, odbornici u SO Gacko su jednoglasno podržali predloženi projekat. Radovi su otpočeli 2018. godine, a posao je trebao da košta oko 5 miliona maraka.
“Polovinu sredstava će obezbediti Evropska investiciona banka (EIB), dok će opština učestvovati sa 15%. Ostatak su čine bespovratna sredstva iz međunarodnih institucija”, rekao je svojevremeno opštinski načelnik za finansije Dragan Papović dodavši i da je period vraćanja kredita 25 godina sa grejs periodom od osam godina . Dolaskom nove vlasti, projekat je zaustavljen, procena koju su naručili je pokazala da je nerentabilan. Lokalna vlast će se tek uhvatiti u koštac sa tužbom izvođača.
I male stvari su bile veliki problemi
I dok je odustajanje od ponekog “velikog” projekta možda imalo opravdanje, načelnik i njegov tim su padali i na malim poduhvatima.
Pokušaj da se u prizemlju sedišta opštinske administracije otkupi poslovni prostor i pretvori u šalter-salu je prošao neuspešno.
Iste sudbine je bila i gradska pijaca za čiju izgradnju je namenjeno 540 hiljada maraka. Krajem avgusta 2022, kada je ugovor potpisan, rečeno je da je rok za izgradnju 60 dana. 750 dana kasnije, na prostoru na kojem je trebala da bude pijaca i dalje štrče stubovi.
Dok se za ovaj projekat postavljalo pitanje opravdanosti i smisla, dotle je zgrada za mlade bračne parove od većine posmatrana kao vesnik obnove i jedne svetlije budućnosti. Zato je odustajanje od nje dočekano sa više revolta. Naime, iz budžeta RS Vlada je za ovu namenu izdvojila 500 hiljada maraka. Opštinska vlast je tražila da se tim sredstvima promeni namena te su potrošena u rekonstruisanom sistemu grejanja zgrade opštinske administracije i pomenutoj pijaci. I radovi na rekonstrukciji pomenutog grejnog sistema su bili upitni, ne samo sa stanovišta procedura i kršenja zakona, nego i u pogledu kvaliteta ugrađenog materijala i cene.
Dolaskom na vlast Milinković i njegov tim su odlučili i da konzerviraju sportsku dvoranu u izgradnji, i da odustanu od kupovine zgrade za starački dom koju je kaparisala prethodna vlast. Kaznu za to su platili građani iz budžeta budući da je bivši vlasnik sudski naplatio svoja potraživanja.
Sinergija bez energije
Jedan od aduta ove vlasti, pa i samog Milinkovića je bila najava sinergije između rukovodstava opštine Gacko i RiTE Gacko, uz podršku Vlade i institucija RS, a sve na korist građana, same opštine i njenog razvoja.
No, od te pomoći malo šta je i realizovano. Nekoliko kilometara presvučenog asfalta koje je, kao zeca iz šešira, izvukao Milorad Dodik preskačući procedure i nadležne institucije.
Od dogovorenog kružnog toka nije bilo ništa, kao ni od nastavka presvlačenja magistrale koja ide kroz centar grada.
Bez zapošljavanja i industrijske zone
Jedno od obećanja načelnika Milinkovića je bilo da će otvoriti Gacko za saradnju sa investitorima, institucijama Republike Srpske i otvoriti radna mesta.
Ako se pod investicijama podrazumeva ulaganje u realni sektor i otvaranje proizvodnih radnih mesta, u Gacku nije zabeležen takav slučaj.
Jedina vidljiva investicija je bila u oblasti trgovine i ugostiteljstva čija je vrednost oko 4 miliona maraka. To je, kako je ocenio načelnik Milinković na otvaranju “najvrednija investicija u opštinu Gacko u poslednje tri decenije”. Radi se o marketu domaćeg trgovinskog lanca koji je otvoren 4. avgusta 2022. godine, a zaposlio je oko 40 radnika.
Sa druge strane, načelnik je, na početku svog mandata, iz opštinske uprave otpustio 38 radnika po nalogu upravne inspekcije.
“Ti radnici su zloupotrebljeni u svrhu ličnih i političkih interesa u predizbornoj kampanji. Njihova zloupotreba od istih aktera se nastavlja i danas, što je moglo izazvati nesagledive posledice po opštinu”, saopšteno je tada iz kabineta načelnika Milinkovića.
Iz kabineta načelnika opštine Gacko su, optužujući prethodnu garnituru, dodali i da se više od 50 radnika sve vreme vodilo na spisku zaposlenih, a boravili su čak i u drugim državama”. No, i sam načelnik je nastavio da podržava ovu praksu, pa neki od radnika I dalje žive u inostranstvu, a platu primaju iz opštinskog budžeta.
Dežurni krivac
U svemu tome se načelnik Milinković borio sa odsustvom podrške odbornika skupštinske većine. Podrška u lokalnom parlamentu je bila nesigurna i često zavisila od ličnih interesa pojedinih odbornika kojima je načelnik morao da čini ustupke. Njegov madnat u fotelji prvog čoveka Gacka je bio hod po žici između ispunjavanja naloga partijskih “šefova” i javnog interesa.
Načelnik Milinković je, naime, za one koji su stajali iza njegove kandidature, bio nedovoljno poslušan. Sve to je vodilo i raspadu SNSD-a na opštinskom nivou. Na kraju mu je i stranački lider Milorad Dodik okrenuo leđa, iako je pre samo godinu i po u Gacku izjavljivao da načelnik Milinković ima njegovu bezrezervnu podršku, a nekadašnji saradnici i članovi tima pripisuju odgovornost i na njega svaljuju svu krivicu za neuspeh.
Izgubljene godine
Gacko je, uprkos tome što ima rudnik I termoelektranu, razvijeno samo statistički, na papiru. U stvarnosti nema šetališta, igrališta, parkove, putevi su loši, trotoari ispucali, a i ono što je malo urađeno za decu je uglavnom rezultat samoorganizovanja građana koji su u svojim naseljima napravili golove, ljuljaške i skromni mobilijar finansiran ličnim sredstvima.
Inflacija je stipendije svela na simboličnu jednokratnu opštinsku čestitku za studente. Iako je akademska godina na izmaku, ni tako mala studentima još nije isplaćena. Načelnik je mandat inače proveo između čekića – zahteva stranačkih i koalicionih kolega i nakovnja- potreba zaposlenih u prebukiranoj opštinskoj administraciji. Iza sebe ostavlja opštinu u apatičnom i ustanove u haotičnom stanju, narušene međuljudske odnose i bespovratno izgubljene četiri godine.
(DIREKT-PORTAL.COM)
